О књизи: 2011 / Ову књигу посвећујем својим пријатељима - онима који су својим животом оповргли речи „Игра је важнија од оних који је играју “, што доказује да све игре на свету праве ЉУДИ. Олег и Тања. Имали су 14 година, дружили се, ишли у исту спортску школу – тренирали мачевање. И једне топле летње вечери отишли ​​су у шетњу. По улицама породице које су познате и до најмањег пукотина. Занесени шетњом, разговором и једно другим, Олег и Тања нису одмах приметили да је градска светла уступила место мрклом мраку, бетонски мост преко реке Пурсовке нетрагом нестао, а уместо периферије града била је непроходна шума. Тинејџери су брзо схватили да су у другом свету. Чак их није превише уплашила могућност да ту заувек остану, али су их узнемирили чудни надгробни споменици на којима је на различитим језицима писало да су под овим камењем сахрањени њихови вршњаци.…